Игуман Стефан. Чуј, народе, сви скините капе

Чуј, народе, сви скините капе!
Хоћу спомен да чиним душама
витезова нашега народа;
Данас ће им најмилије бити,
од Косова нигда као данас.

Свак скида капу и смију се.

Игуман Стефан (чита наизуст)

Вјерне слуге помјани, Господи,
владаоце, ма твоје робове:
Непобједног младога Душана,
Обилића, Кастриота Ђура,
Зриновића, Ивана, Милана,
Страхинића, Рељу Крилатога,
Црновиће Ива и Уроша,
Цмиљанића, Војводу Момчила,
Јанковића, девет Југовићах,
и Новака - поради халака,
и остале наше витезове!
На небу им душе царовале
ка им име на земљи царује!

Изједоше оно кољиво, ручаше и свак дома одлази.

Ново Љето

Изишли из цркве, сједе уз огањ, па се нешто Игуман замислио

Владика Данило

Нешто си се замислио, ђедо!
Али ти се дријемат почело?

Игуман Стефан (чита наизуст)

Не дријема него нешто мислим,
па се чудим за нову годину
што је данас ошћела људима.
Рашта није с почетком прољећа,
кад се сунце са југа поврати
и кад почну дневи напредоват,
кад се земља обуче у зелењу
и ствар свака кад на њој добије
нови живот и вид сасвим нови?

Владика Данило

Све једнако тада али данас;
вријеме ће својим током ходит,
а ово су стари уредили.

Игуман Стефан (чита наизуст)

Ко је да је, није угодио.

Улази једно момче к њима, целива Владику у руку, па Игумна Стефана.

Владика Данило

Што је, момче? Откуда си сада?
Е да ћеш ни што добро причати?

Момче

Ја сам улак, од Ријеке сада;
Сердар Јанко посла ме до тебе,
да ти причам што је код нас било.

Владика Данило

Причај, синко, што најбрже можеш.

Момче

Како чусмо за бој на Цетињу,
да на главу погибоше Турци,
Сердар Јанко одмаха отправи
два момчета ријечким Турцима.
Ко не мисли на Коран пљунути
нека бјежи главом без обзира!
Турци момчад код себе примами
и обоје на обод објеси.
У то сердар поклич низ нахију!
Свак потрчи к ријечкому граду,
ал' залуду - сви утекли Турци
у лађама пут бијела Скадра;
само Богдан што је похитао
те убио ријечког Кадију.
Шћаше доћи сердар с главарима
да ти прича све како је било,
но немаше када оставити:
разурају града Ободника
и све Турске куле и џамију
да нас пазар не смрди некршћу.

Преклања се улак, целива опет Владику у руку, меће му књигу на скут и одлази.

Владика Данило зове ђаче да прочита ону књигу, да је чује и Игуман Стефан..

Ђаче (узима књигу и чита)

Кнез Никола и сви Дупиљани
поздрављамо нашега Владику!
Пишемо ти што је код нас било.
Како чусмо што би на Цетињу,
покласмо се с нашијем Турцима.
Дан и ноћ је поклање трајало:
бјеше пуна Црмница Тураках,
десечара, аге изјелице.
Мало ко нам у помоћи дође;
и ми смо ти грдно изгинули,
половина у бој погинусмо.
Нестало је гробља око цркве,
по шестину у један копамо.
По Црмници Турке исјекосмо
и град Бесац с земљом изравнисмо.
сад ти нема у нашу нахију
обиљежја од турскога уха
до трупине али развалине.

Владика Данило плаче а Игуман се Стефан смије.