Вук Мићуновић. Што је фајде крити оно што је?

Што је фајде крити оно што је?
Онаквога сивога сокола
Црногорка јошт рађала није!
Не могаше човјек нигда знати
ал' је згодни али је ваљасти,
ал' је мудри али је љубавни!
Шест путах сам с њим на муку био
ђе прах гори пред очи јуначке
и ђе главе мртве полијећу-
јошт таквијех очих гвозденијех
ја не виђех у једнога момка.
А немаше јошт двадест годинах.
И што ћу вам крити, Црногорци,
живо ми је срце покосио
и нашу је земљу оцрнио!

Вук Томановић

Он не бјеше но само настао,-
Црногорца већ бјеше свакога
он готова претека јунаштвом:
седамнаест али осамнаест
бјеше главах посјека турскијех!

Војвода Батрић

Бог га јаки и мртва убио!
Како мога вјероват Турцима,
тере им се на вјеру опушта?

Вук Томановић

Вјеран бјеше јунак мимо људе,
па га оно пашче Ћоровића
избезуми некако на братску,
те срамотно, црн му образ био!

Сердар Јанко

Је ли му се кућа ископала?

Вук Томановић

Не, сердаре, али што за фајду?
Остало је двоје ђеце мушко,
једно другом воде дат не може;
и згодна су ка двије јабуке.
Него ко ће ђецу дочекати?

Кнез Јанко

Колика му брата остадоше?

Вук Томановић

Седам братах, сви седам једнаци.

Кнез Јанко

Хоће ли га осветити, Вуче?

Вук Томановић

Хоће, кнеже, али што за фајду?

Кнез Јанко

Како зашто? Што говориш, чоче?
Да га могу добро осветити,
ка да би га из гроба дигнули!

Кнез Јанко

Ада ова несрећна невјеста,
те се данас уби међу нама,
љуће ми је на срце завила
но несрећна глава Батрићева.

Сердар Јанко

Не збори нам, кнеже, за те јаде!
Ни овакве јошт није жалости
на много се мјестах догађало;
но јој пуче срце у прсима
а обрну свијет наопако
за онијем сивијем соколом,
па не мога одољет жалости,
него живот узе сама себи.

Кнез Роган

Невоља је, браћо, да с' убије!
Кам би црка од ове жалости,
а не сестра за онаквим братом,
е предиван бјеше, јад га наша!
Кад се шћаше ођест куд да иде,
па обуци оне пусте токе,
шал црвени свези око главе,
а пани му перчин низ рамена,
двије пушке метни за појасом,
а припаши мача о појасу,
а у руке узми џефердара,-
красна лица, висок као копље!
Кад помислим и ја какав бјеше,
распале се уз мене пламови!

Главари сједе около Вељега гувна и разговарају се, док ево ти три четири стотине Озринићах, Цуцах и Бјелицах. Сви посједаше пред главаре и држе дуге пушке уз рамена.

Сердар Вукота

Добро дошли! Што је било, људи?
Кренули сте некуд ка на војску!
То вам није без неке невоље;
да се није ко покла, Бога ви?

Војник

Не, сердару, јошт није покоља,
ема би се могло дослутити.

Други од војниках

Попе цуцки, да' им оно писмо
те си писа међу свима нама,
па се с њиме нека разговоре,
е ћемо их грајом заглушити.

Поп Мићо дава писмо владици Данилу. Владика га гледа и не говори ништа.

Кнез Јанко

Што је било? Што пише, владико?