Вук Мићуновић. Појаху ли уз гусле лијепо?

Појаху ли уз гусле лијепо?

Војвода Драшко

Какве гусле и какву несрећу?
Ту за гусле и збора не бјеше!

Вук Мићуновић

Ада за сву игру без гусалах
ја ти не бих пару турску дао.
Ђе се гусле у кућу не чују,
ту је мртва и кућа и људи.

Сердар Радоња

За сваку те работу питасмо;
а гледа ли принципа, војвода?

Војвода Драшко

Гледах, брате, као тебе сада.

Сердар Радоња

А бјеше ли какав, аманати?

Војвода Драшко

Бјеше човјек те од средње руке;
да не бјеше под оним именом,
не шћаше се бојат од урока.

Сердар Радоња

Како ли се зваше, војевода?

Војвода Драшко

Валијеро... и већ не знам како.

Сердар Иван

Пита ли те што за ове краје?

Војвода Драшко

Пита, брате, не знам ни сам како.
Ја изидох пред њим с Грбичићем,
поклоних се како ми рекоше.
Пут мене се поосмјехну принцип,
распита ме за наше крајеве,
и шћах рећи љуби Црногорце,
јер спомену све редом бојеве
ђе су наши помогли Млеткама.
Па послијед поче ђетињити;
запита ме за наше сусједе,
за Бошњаке и за Арбанасе:
Кад ухвате - каже - Црногорца,
било жива ал' мртва у руке,
хоће ли га изјест, што ли раде?
Ђе изјести, ако Бога знадеш,
ка ће човјек изјести човјека?
Ма сам чуо - опет ми говори-
један народ тамо змије једе.
Какве змије, честити принципе?
А гадно је на пут погледати-
све се длаке најеже човјеку!

Кнез Јанко

Ја мним те је дочека лијепо?

Војвода Драшко

Но лијепо, него прелијепо!
Обећа ми и што му не исках.
И помислих кад од њега пођох:
благо мени јутрос и довијек,
ево среће за све Црногорце,
дајбуди ћу повест доста праха
да с' имају чим бити с Турцима.
Кад послијед, све оно излиња,
ка да ништа ни зборено није.
И посад му не бих вјеровао
млијеко је да рече бијело.

Кнез Роган

А како те рањаху, војвода?
Бјеху ли им лијепа јестива?

Војвода Драшко

Ту не бјеше јела изван леба,
но донеси некакве преслачке,
по три уре лижи докле ручај.
Два дијела ту бијаше пука
јоште млади, а обезубили,
све лижући оне посластице.
Од жеље се сад наједох меса.

Вук Мићуновић

Фала Богу, јест велико чудо!
Види те ли овде у Котору
баш овога Совру провидура
и осталу господу млетачку?
Воли су ти кокош али јаје
него овна али груду сира.
Које чудо могу на годину
кокошаках они позобати!
Па погини у оно господство,
спушти куље, а обриви брке,
а поспи се по глави пепелом,
а брњице ка у жене уши.
Како тридест напуни годинах,
сваки дође као бабетина,
од бруке се гледати не може;
како пођи мало уза стубе,
ублиједи како рубетина
а нешто му заиграј под грлом,
рекао би, онај час умрије!

Сијеку пецива и сједоше на ручак. Сердар Јанко пита чи је брав те му он у плеће гледа, и кажу му да је Мартина Бајице.

Сердар Јанко

Дивна плећа, а дивно ли пише!
Благо теби за довијек, старче,
чудно ли ћеш нешто доживјети!

Кнез Роган

Које држе да је наша страна,
ал' од крста али је од стуба?

Кнез Јанко

Ми смо вазда од крста држали.