Кнез Јанко

Ка из руге то би у почетку.
Вук Мандушић и Вук Мићуновић
започеше с Хамзом капетаном
око вјере нешто поповати;
док одједном они загустише,
уљегоше у крупне ријечи.
рече Хамза Мићуновић-Вуку:
"Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе,
боља ми је вјера него твоја!
Хата јашем, бритку сабљу пашем,
капетан сам од царева града,
у њем владам од триста годинах;
ђед ми га је на сабљу добио
ђе су царство сабље дијелиле,
те му трагу оста за господство."
Распали се Мићуновић Вуче,
па се Хамзи попримаче близу:
"Какво Влаше, крмска потурице!
Ђе издајник бољи од витеза?
Какву сабљу кажеш и Косово?
Да л' на њему заједно не бјесмо,
па ја рва и тада и сада?
Ти издао пријед и послијед,
обрљао образ пред свијетом,
похулио вјеру прађедовску,
заробио себе у туђина!
Што се хвалиш градом и господством -
сви градови што су до нас турски,
јесам ли их опсуо мраморјем,
те нијесу за људе градови
но тавнице за невољне сужње?
Бич сам божји ја сплетен за тебе,
да се стављаш што си урадио!"

Мнозина

Мићуновић и збори и твори!
Српкиња га јошт рађала није
од Косова, а ни пријед њега...

Кнез Јанко

Јошт нијесам лијепо казао
око шта се на станак покласмо.-
Утркмисмо Вука с капетаном.
Знате нашу момчад озринићку:
ђе год дођу, свуд замећу шалу.
Враг донио на састанак бјеше
и старога оџу Брунчевића;
и у њега некаква шишана,
лакат у њој бјеше ал' не бјеше.
Објесио пушку о рамену,
па чепука, тамо и овамо,
по пољани као сви остали;
а одовуд неки од нашијех,
умимогред, покрај оџе мини
и тисни му од лакта рожину
његовојзи у грлић шишани.
Боже један, три стотине другах,
све попада мртво од смијеха!
А оџа се чуди шетајући
што се ради од толико људих,
докле виђе у пушку рожину.
Ту се одмах помутисмо грдно,
побисмо се огњем из пушаках;
направисмо петнаест носилах,
шест нашијех, девет њиховијех.

Богдан Ђурашковић

Вријеме је да се окупимо,
вријеме је да што углавимо.
Наш се поса свуда проћукао.
Кад опазе браћа некршћена,
неће они ка ми растезати.

Сердар Радоња

Свак је доша ко је од потребе,
ал' нијесу пет Мартиновићах.
И није им без неке невоље,
а без њих се никако не може.

Кнез Бајко

Хајте, људи, да што послујемо,
али дома хајте да идемо,
да се с нама ђеца не ругају;
па с Турцима како који може,
а ја знадем, ђе ми шаке падне.
А ево смо као они миши
те за мачку звоно приправљаху.

Дођоше Мартиновићи

Вук Мићуновић

Ево и ви, већ се начекасмо!
А ево се, људи, окупљамо
ка сватови, пјани што се прича.
То је вама доиста срамота,
јер је вама понајближе доћи.

Томаш Мартиновић

Немој, Вуче, и остала браћо!
Давно бисмо на састанак дошли,
но се нешто ружно догодило,
те смо ви се мало одоцнили.

Кнез Роган

Је ли вино госте посвадило,
ка је вама ово крсно име?

Томаш Мартиновић

Није свађе међу госте било,
но ни Турци жену уграбише.