Кнез Роган

Хиљаду сам плећах оглодао,
али ове не виђех несреће.
Чије ово плеће те га гледам?
Његова се кућа угасила,
у њу неће кокота појати;
а ево је насред њега шупље
ка да га си силом прошупљио,
а по њему двадесет гробовах
и ни један није изван куће.

Сви гледају оно плеће и чуде се какво је. Питају од чијега је брава, и кажу им да је од брава Скендер-Аге Медовића.

Кнез Јанко (гледа једно плеће и прича из њега)

Има овај двадесет говеди,
гувно му је код куће лијепо,
на кућу му шљеме доста јако,
јаки су му и лијепи коњи;
крије негђе замотуљак парах,
ма бих река да их није много,
и за њих му сви у кући знају.

Вукота Мрваљевић (прича из плећа)

Чудна негђе пустога плијена,
но је крвав, да га Бог убије:
Косово је око њега легло!

Вук Мићуновић

Што бајете као бајалице
али бабе кад у боб врачају?
Што ће знати мртве костурине
како ће се коме догодити?

Вукота Мрваљевић

Које јаде ти тобож мудрујеш?
А ти више у њима проричеш
но који му драго десетиња.
Не даш нигда плећа оглодати,
но их грабиш из устах људима;
мени си их стотину узео
да ђавола приђе у њих видиш.
У то ти је прошло по вијека!

Војвода Батрић

Дану, Вуче из Љешева Ступа,
узми гусле да нас разговориш;
кад је добро, нека је и боље.

Вук Љешевоступац (поје)

Чево равно, гњијездо јуначко,
а крваво људско разбојиште,
многе ли си војске запамтило,
многе ли си мајке ојадило!
Људске су те кости затрпале,
људском си се крвљу опјанило;
вазда раниш од Видова дана
јуначкијем и коњскијем месом
гавранове и мрке вукове!
Страшно л' бјеше једном погледати:
дим те црни бјеше приклопио,
сто хиљадах притисло Тураках,
око тебе пушке грмијаху,
фриштијаху хиљаде момаках
а гракаху на јата вранови.
Иза тмине и сунце огрије:
пред вечер се над тобом изведри,
Турке мртве по тебе бројасмо,
погодит се нигда не могасмо
око броја, колико их бјеше.

(оставља гусле)

Војвода Батрић

Дану, Вуче, немој прекидати,
разговора без таквога нема.

Вук Љешевоступац

Не умијем, војвода, па је љепше оставити.

Пуцају пушке уз поље, пјевају људи, има их около сто и педесет.

Војвода Драшко

Ко је оно, ка да су махнити?

Сердар Јанко

Оно су ти свати Мустафића,
а жени се Суљо барјактаре
синовицом с Обода кадије.

Вук Мићуновић

Ма нијесу сви сватови Турци,
него има и Црногорацах.

Сердар Јанко

Има онђе и Црногорацах
мало мање него половина.

Вук Мићуновић

Куд су шћели потрпезне кучке,
Бранковићи и лижисахани?
Што им оће друштво са Турцима?

Кнез Јанко

А каква је то вражија женидба
кад вјенчања никаква немају,
но живују ка остала стока?

Сердар Јанко

У њих нема никаква вјенчања,
но погодбу некакву учине
ка да краву наполи предају.
Они жене у чељад не броје,
но их држе ка продано робље.
Они кажу: Жена је човјеку
слатко воће ал' печено јагње.
Док је таква, нека је у кућу;
није л' таква, са њом на улицу!