Владика Данило

Не може се оно прочитати.

Даје га владика кнезу Јанку да га попу поврати.

Кнез Јанко (гледа га)

Дивна писма, јади га убили!
Красно је на карту сложено,
као да су кокошке чепале.

Свак се смије. Кнез Јанко дава писмо попу и говори му.

Кнез Јанко

Попе Мићо, држ ти ово писмо,
те прочита', да знамо што пише!

Поп Мићо узимље писмо, дуго га гледа и почиње читати:

Поп Мићо (чита)

... ум ... дам ... ам ...
... би ... ну ... но ...
... на ... ша ... ра ...

Вук Мићуновић

Лијепо ли ова сабља чита,
дивно ли нас данас разговори!
Аманати, ђе научи тако?
Јесу ли те у Млетке шиљали?
Када своје тако осијецаш,
ада што би с туђијем чинио?

Поп Мићо

Ти се, Вуче, када са мном ругаш?
Какав наук, такво и читање!
Да сам има бољег учитеља,
те бих и ја данас боље чита.
Ка је, да је, о њему се бавим.
Ко ће боље, широко му поље!

Вук Мићуновић

Ја ти не бих предавао бира,
да се слушам, зрно дађавоље.

Поп Мићо

И не дају жита ни у шаку,
до по руно и по груду сира;
па и то ми дају ка на силу.
Да ли не знаш наше даваоце?

Вук Мићуновић

Аманати, не наиједи се!
А како им читаш летурђију
кад овако у писмо затежеш?

Поп Мићо

Аманат ми, ја је и не читам,
нити ми је књига за потребу,
нит' је када у цркву отварам.
Напамет сам је добро утврдио
летурђију, крстит и вјенчати,
ка и друге помање потребе;
па кад ми је које за потребу,
испојем га ка пјесну на уста.

Кнез Јанко

Чудна попа, јади га не били,
у свијет га оваквога нема!

Све у смијех и у грају.

Сердар Вукота

Дану причај који што сте дошли,
да идемо, да не замрчемо.

Едан Цуца

Причаћемо, а имамо доста!
Проста сабља по сто путах турска,
од Косова која нас сијече,
при злу томе, ако је истина.
Ево има шест-седам годинах
ка доходи једна пророчица
међу нама. Из Бара се каже.
Дава траве и нешто лијечи,
и запише нечесове гради
да човјека пушка не убије.
Свак је држи, опрости ми, Боже,
ка да духом светијем прозире.
Донио је ђаво међу нама
ево има двије три неђеље,
па је сада, што није никада,
ударила каживат вјештице.
Двадест их је до сада казала,
и сама је себе обличила;
на њих више но педесет главах
што су оне свакоју изјеле,
а све ђеце која су помрла
и момчади те пушка убила.
Па се народ цио помутио,
нико не зна шта хоће да ради;
помрзјело све једно на друго.
На чудо смо и на јаде били
раздвајући да се не искоље.
Једва смо их овамо савили,
еда како ви то претечете.

Вук Мићуновић

Чудне стоке, Бог их посјекао,
око шта се имало поклати!
А ђе ви је та злосрећна баба
те међу вас нож крвави вргла?

Исти Цуца

Ево смо је довели са собом
да пред вама ово посвједочи.
Она збори да ће све казати;
и казује, Бог је посјекао,
ка да човјек све очима гледа.

Излази пророчица и вјештица.

Кнез Јанко

Кажуј, бабо, јеси ли вјештица?

Баба

Јесам, кнеже, није фајде крити.

Кнез Јанко

А како се градите вјештице?

Баба

Ми имамо једну траву за то,
па ту траву у лонац сваримо,
из лонца се редом намажемо;
иза тога будемо вјештице.